ЋирилицаLatinicaEnglish
Društvo za puteve Via-Vita
Gradnja tunela kroz Frušku goru od januara
Image

Gradnja tunela kroz Frušku goru jedna je od najvećih investicija u Vojvodini u ovoj deceniji, rekao predsednik vojvođanske Vlade Bojan Pajtić. Gradnja počinje u januaru sledeće godine, u sklopu magistralnog puta koji će povezivati Rumuniju sa Hrvatskom. Put će biti dug 162 kilometra, a od mesta Međa prolaziće preko Zrenjanina, Novog Sada i Rume i spajati se s autoputem Beograd–Šid.

 

Prema projektnoj dokumentaciji pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja, gradnja tunela koštaće 38 miliona evra, a za proširivanje postojećeg puta od Zrenjanina do Rume biće potrebno 19 miliona evra. Stručnjaci Zavoda za urbanizam Vojvodine su planirali da ulaz u tunel bude kod Paragova, a izlaz kod Iriga.
 

Korist za Novi Sad
Iako je trasa puta samo delom na teritoriji Novog Sada, grad će imati mnoge koristi, smatra gradonačelnik Igor Pavličić.
– Srem će se dobro povezati sa Bačkom i Banatom, a ujedno će ova magistrala biti odlična obilaznica oko Novog Sada – rekao je Pavličić

 

Projektanti su napravili dve varijante. Prema prvoj, tunel bi bio dugačak 1.233 metra, a prema drugoj 2.790 metara. Autor projekta, inženjer Bogdan Đurđević predlaže drugu opciju jer bi efekat bio veći u saobraćajnom i u ekološkom smislu, pošto bi se Nacionalni park zaštitio od izduvnih gasova.


Đurđević napominje da od Paragova do Iriga, na 11,5 kilometara, ne bi bilo uspona većeg od četiri procenta, pa bi uštede na gorivu isplatile troškove gradnje cele putne trase za 16 godina.


Isto mišljenje ima i Dragoljub Vojinović, glavni inženjer za podzemne radove. On smatra da bi, ako se prihvati gradnja duže varijante, bušenje trebalo da počne s obe strane jer to pojeftinjuje gradnju.


– Teško je obezbediti dovoljno čistog vazduha samo s jedne strane, pa bi trebalo graditi vertikalne otvore kroz koje bi u tunel dolazio čist vazduh. To bi poskupelo gradnju – smatra Vojinović.


Stručnjaci kažu da mnogima izgleda paradoksalno, ali što je stena čvršća, gradnja tunela je lakša, jer nema zarušavanja i lakše je zaštititi prokopani deo. U gradnji fruškogorskog tunela primenjivala bi se nova austrijska metoda, koja predviđa gradnju u dva nivoa. Najpre se prokopava gornji deo, koji čini 30 odsto visine tunela, a onda se svakih 60 metara radnici vraćaju da bi završili i donji deo tunela.


Prema Vojinovićevim rečima, ako bi bila prihvaćena gradnja s obe strane, na 2.780 metara, radovi bi trajali najviše 18 meseci. Na radilištu bi bilo 300 radnika koji bi radili u tri smene.


Nakon prokopavanja trase, na odlagalištu bi naraslo brdo od 250.000 kubnih metara iskopanog materijala, koji bi se koristio za podizanje visine ski-staze na ovoj planini.


Posle gradnje tunela teretnjaci više ne bi prelazili preko Fruške gore i kroz Irig. Kroz ovu varoš trenutno protutnji od 10.000 do 12.000 vozila.


– Tako ćemo Frušku goru zaštititi od zagađenja, a tunel će doneti višestruke koristi. Postojeći put će služiti kao turistički za obilazak istorijskih znamenitosti, pre svega manastira. Velike uštede će biti na gorivu pošto će zahvaljujući tunelu biti „ispeglani” usponi na putu od Novog Sada do Rume – rekao je Pajtić.

 
Kongresi, sajmovi, skupovi
XXVth World Road Congress-PIARC
Seoul, November 2-6, 2015
 
18th World Meeting - IRF
New Delhi, 14-17 Nov. 2017
 
12th International Symposium on Concrete Roads
Prague, September 23-26, 2014
 
Performance-Based Contracts
October 19 – 29, Orlando
 
ICPPP2015 International Conference on Public-Private Partnership
Austin, May 26-29, 2015
 
iRAP Course in Road Safety
01-05 09 2014 Birmingham  
 
2015 TRB International Symposium on Highway Geometric Design
Vancouver, 22-24 Jun 2015